Кратка историја катедре

Алгебра као предмет на студијама математике и област изучавања у Србији појављује се од самог почетка наставе високошкоске математике у Београду. У то се можемо уверити већ из назива обимног дела у два тома „Алгебарска анализа“ коју је написао Димитрије Нешић (1836-1904), први универзитетски професор математике на онда тек основаној Катедри за математику (1873) Филозофског факултета Велике школе у Београду. Богдан Гавриловић (1863-1947), по одбрани доктората у Будимпешти 1887, долази у Београд и продубљује студије алгебре на Великој школи. Објављује „Теорија детерминаната“, онда врло модеран унивезитетски уџбеник из линеарне алгебре. Михаило Петровић Алас (1868-1943) долази по одбрани доктората 1894. на Сорбони такође за професора математике на Великој школи и поставља темеље српске математике. Полимата и универзалног образовања и интересовања, објавио је неколико десетина радова из алгебре у престижним светским часописима, од којих је изабраних 30 штампано у књизи Алгебра, једној од четрнаест из колекције његових сабраних дела. Важно место у његовом математичком раду има геометрија полинома која се бави распоредом нула полинома у комплексној равни. Он оснива светски признату школу из ове области у којој су објављивали научне радове већина његових ученика (докторанада) што се може видети по цитатима у чувеној монографији „Геометрy оф полyномиалс“ Морриса Мардена која је доживела више издања, прво 1949, последње из 2005. године. Посебно место у томе има професор Драгољуб Марковић (1903-1965), докторанд Михаила Петровића и најцитиранији српски (и југословенски) математичар у поменутој монографији. Као наставник Природно-математичког факултета на Одсеку за математику, уводи нов, модеран предмет Алгебра ИИ, који је покривао теорију група, теорију поља и теорију Галоа. Мада Катедра за алгебру за његовог живота још није формало постојала, професор Марковић, као први српски чисти алгебриста, и по својим заслугама за ширење ове дисциплине код нас, може се сматрати оснивачем ове Катедре, или макар весником који је најавио њено оснивање.

Треба имати у виду да су студије математике, а тиме и алгебре, у Србији до раних 1950-их (до оснивања Новосадског универзитета) постојале једино на Београдском универзитету. Наставници нису били сасвим издиференцирани у својим интересовањима у математици, а распоред предмета које ће предавати током школске године прављен је по договору. Није било необично да професор једне године предаје анализу, а да већ следеће предаје алгебру, или неки трећи предмет. Шта ће тачно ко предавати, утвђивало се на седницама Института за математику, једном од три (друга два су била за механику и астрономију) Одеска за математику, механику и астрономију Природно-математичког факултета. Професор Ђуро Курепа (1907-1993), универзалног знања и интересовања, онда у науци већ светски познато име, долази 1965. из Загреба у Београд за професора математике на наш факултет и даје нови подстрек за развој неколико математичких дициплина које се до тада нису нарочито изучавале у Београду. Из домена будуће катедре за алгебру то су теорија скупова, неки елементи математичке логике и теорија бројева. У исто време појавио се онда млад математичар великог ентузијазма, Славиша Прешић. Његово занимање за математичку логику и универзалну алгебру пренео је и на значајан број других наших математичара. Написао је књигу „Увод у математичку логику“ која се деценијама користила у универзитетској настави и значајно је утицала на статус ове дисциплине у нашој математици.

Већ 1960-их , као и у свим другим наукама, услед набујалости знања, код наставника и генерално код математичара који су се њоме бавили као науком, долази до специјализације на поједине дисциплине. Увећао се број наставног особља, па и из организационих разлога, Катедра за алгебру и математичку логику формално је основана 1971. године, када су настале и остале катедре Одсека. Од оснивања па до одласка у пензију 2000, шеф Катедре био је проф. Славиша Прешиц. Наш угледни математичар, академик Ђуро Курепа (1907-1993), великим делом такоде је био члан Катедре од оснивања до одласка у пензију (1977).

Од 1970-их на Одсеку за математику уводи се већи број нових предмета. Почетком 1970-их на Катедри за алгебру и математичку логику најпре је уведен уводни курс из математичке логике, док се апстрактна алгебра и линеарна алгебра издвајају у посебне предмете из до тада тросеместралног курса Алгебра. Одржавају се специјални курсеви при свим катедрама као обавезни део курикулума за стицање дипломе. На целом Одсеку увећава се број наставника и асистената који покривају разноврсне програме и новоуведене курсеве. До краја 1960-их било је укупно десетак наставника на целом одсеку, данас само једна катедра може имати толики број наставника. Многи наставници делом су се школовали и специјализирали у светским научним центрима, или су тамо докторирали, што је случај и са нашом катедром. Следеће деценије уводи се предмет Теорија алгоритама и формалних језика за студенте рачунарског смера. Тај предмет предају наставници Катедре алгебру и математичку логику. Уводе се нови изборни курсеви и ова структура одржана је мање-више до данас. Одсек за математику, механику и астрономију прераста 1992. године у Математички факултет, али структура наставе не мења се значајно на новом факултету, па ни на Катедри за алгебру и математичку

логику. Новину представља увођење смера „Професор математике и рачунарства“, што узрокује увђење нових предмата, прилагођених том смеру.

Катедра је сама или заједно са Математичким институтом организовала научне семинаре којима су присуствовали и присуствују математичари који се баве алгебром и математичком логиком. Тако је професор Прешић 1960-их основао Семинар за матемачку логику, заједно са Душаном Адамовићем, Светланом Књазевом и Бранком Алимпић који је био врло посећен и многе полазнике определио да се баве математичком логиком као својом главном дисциплином. И данас овај семинар успешно ради. У оквиру Катедре постоји Семинар за алгебру на којем чланови Катедре излажу своје радове, док докторски кандидати излажу резултате својих докторских дисертација.
На Катедри је одбрањено преко 60 докторских дисертација, отприлике подједнак број из алгебре и математичке логике. Све дисертације дигитализоване су in extenso и налазе се у Виртуелној библиотеци Математичког факултета.
Чланови Катедре објавили су неколико десетина универзитетских уџбеника и монографија из којих су училе генерације студената не само на Математичком факултету, већ и у свим универзитетским центрима велике Југославије. Неколико ових уџбеника је стандардан део уџбеничке литературе и на страним универзитетима. Чланови Катедре такође су писали средњошколске уџбенике.

Од оснивања Катедре па до данас, чланови ове Катедре били су следећи наставници и асистенти.

Такође су ангажовани или су били ангажовани у настави на редовним студијама чланови Математичког института САНУ:

• проф. Зоран Марковић
• проф. Зоран Огњановић
• проф. Коста Дошен (1954-2017)
• проф. Миодраг Капетановић (1947-2022)
• проф. Зоран Петрић
• проф. Предраг Тановић
• проф. Зоран Пуцановић са Грађевинског факултета у Београду
• др Павле Благојевић, сарадника Математичког института САНУ
• др Радош Бакић, сарадник Математичког института САНУ